Kako se dobijaju eterična ulja

Vodič za pametan izbor

Ako želite da eterična ulja postanu deo vaše svakodnevne rutine, važno je da znate kako se dobijaju. Razumevanje načina na koji se prave pomoći će vam da odaberete najbolji proizvod za sebe. Tehnike ekstrakcije igraju veliku ulogu u konačnom proizvodu, pa je dobro znati da različiti postupci daju različite rezultate. Metoda ekstrakcije ne utiče nužno na kvalitet ulja, ali je često prilagođena određenoj vrsti biljke i željenom efektu. Svaka tehnika ima svoje prednosti i nedostatke, i najčešće je rezervisana za specifične sirovine. Čitanje etiketa može vam pomoći da budete informisaniji potrošač i da lakše pronađete ono što vam zaista treba. Na taj način birate svesno i dobijate najbolje za svoje potrebe!

5 osnovnih tehnika

Destilacija vodenom parom

Destilacija vodenom parom je najčešći način dobijanja eteričnih ulja. Ujedno je i najefikasniji, što ga čini odličnim izborom za aromatične biljke poput lavande i ruža.

Postoje dva glavna tipa parne destilacije. Prvi je direktna destilacija, gde se para usmerava direktno kroz biljku. Drugi je hidrodestilacija, gde se biljka natapa u vodi duže vreme. Ova metoda je odlična za tvrđe delove biljaka, poput korena ili kore. Svaka ima svoju svrhu, pa je bitno razumeti koji način najbolje odgovara onome što tražite.

Hladno ceđenje

Hladno ceđenje je popularan način za dobijanje eteričnih ulja iz citrusa, poput limuna ili pomorandže. Kora se melje, a zatim ubacuje u centrifugu kako bi se odvojila aromatična isparljiva jedinjenja. Ovaj proces mora biti brz da bi se izbegla oksidacija i očuvao kvalitet ulja

Citrusna ulja mogu se dobiti i postupkom parne destilacije, ali s obzirom na veliku osetljivost ovih ulja na toplotu, njihova svojstva mogu bii značajno izmenjena.

Ekstrakcija rastvaračem

Ekstrakcija rastvaračem koristi se već dugo, još od starih vremena, kada se tamjanova smola potapala u maslinovo ulje. Danas je ovaj postupak odličan za delikatne biljke poput jasmina, ruže i mimoze. Cveće se potapa u rastvarač, najčešće etil-alkohol ili heksan, pa se dobije masna, voštana smesa zvana “koncentrat”. Zatim se koncentrat ispira alkoholom, i tako nastaje ekstrakt zvan “apsolut”, koji sadrži isparljive i neisparljive sastojke.

Apsoluti su veoma koncentrisani i bogati aromama, pa se koriste u mnoge svrhe. Idealni su za parfeme, ali i za razne kozmetičke proizvode.

Ekstrakcija CO2

Ekstrakcija CO2 je moderan način, gde se heksan ili slični rastvarači zamenjuju superkritičnim CO2. Ugljen-dioksid se koristi pod povišenim pritiskom i temperaturama, a ekstrakti dobijeni ovim putem sve su popularniji u aromaterapiji. Ovaj metod je izuzetno efikasan i daje visokokvalitetna ulja.

Enfloraž

Što se tiče enfloraža, to je jedan od najskupljih i najstarijih načina dobijanja eteričnih ulja. Iako se danas retko koristi, zanimljivo je spomenuti ga zbog njegovog istorijskog značaja. Ova metoda je posebno važna u dobivanju ulja iz cvetova poput jasmina ili vanile. Proces uključuje ručno branje cveća i složeno izlaganje svežih latica mastima danima, pa i nedeljama.

Nakon toga se formira gusta supstanca, poznata kao pomada. Pomada se kasnije zagreva ili rastvara u alkoholu da bi se dobio ekstrakt, poznat kao „enfloraž”. Danas nije komercijalno isplativa metoda, ali je bila temelj parfemske industrije u Francuskoj.

Proizvodi

Postoje razni načini „izvlačenja” eteričnih ulja iz biljaka, a svaki od njih daje drugačiji tip proizvoda. Evo nekoliko najčešćih na tržištu:

• Apsolut: Ovo su visoko koncentrovana jedinjenja biljke koja se široko koriste u kozmetici i parfemima. Aroma apsoluta je često vrlo slična mirisu biljke iz koje je dobijen, poput ulja ruže, jasmina ili vanile.
• CO2 ekstrakt: Ulja dobijena CO2 ekstrakcijom su blaža za kožu i njihova aroma je verna izvornom mirisu biljke. Među popularnijim su ekstrakti kanabisa, kurkume i vanile.
• Hladno ceđena citrusna ulja: Ova ulja imaju bogatiju boju i autentičniji miris u poređenju sa destilovanim uljima. Ipak, često su fotoosetljiva, pa mogu izazvati opekotine ako se izložite suncu nakon primene.
• Parno destilovana eterična ulja: Visoke temperature tokom destilacije mogu promeniti hemijski sastav ulja. Na primer, kod rimske kamilice, jedinjenje matricin se pretvara u hamazulen, a oba imaju terapeutska svojstva. Citrusna ulja nakon ovog postupka gube fotosenzitivnost.
• Ekstrakti: Popularni su jer zadržavaju mnoga hemijska svojstva kao i eterična ulja. Neki primeri su ekstrakti cimeta, karanfilića, đumbira i limuna.
• Hidrosoli (hidrolati): Ovi proizvodi sadrže vodorastvorljiva jedinjenja biljke i malu količinu eteričnog ulja. Na primer, hidrolati lavande, nerolija, rimske kamilice i ruže su među najpoznatijima. Hidrati su veoma nestabilni pa ih treba držati na hladnom i brzo trošiti.
• Infuzna ulja: Nastaju kada se biljke potapaju u neisparljivo ulje, stvarajući lekovite masti ili parfeme, što se nekada često koristilo.
• Tinkture: Prave se potapanjem biljaka u alkohol, stvarajući koncentrisana biljna sredstva sa dugom tradicijom upotrebe. Primeri su tinkture kantariona, belog luka i ehinacee.

Svaki od ovih proizvoda ima svoje mesto, zavisno od vaših potreba i želja!

I za kraj

Ekstrakcija ulja iz biljaka ima dugu tradiciju, prisutnu tokom čitave ljudske istorije. Prvi zapisi o aromatičnim uljima potiču iz Egipta, još iz 4.500 godine pre nove ere, gde su ih koristili u kozmetici. Takođe, veština pravljenja esencijalnih ulja dobro je dokumentovana i u Kini i Indiji, pre više od 3.000 godina.

Zanimljivo je da su Zapadni Evropljani koristili rane metode ekstrakcije ulja da bi razvili lekove poput kinina, morfijuma i atropina, u 18. i 19. veku. Iako danas proizvođači imaju napredne alate i metode, osnove stvaranja ulja ostale su iste. Prava čar dolazi iz pažljivo odabranih sastojaka i stručnih ruku koje stvaraju proizvode koje koristimo u mnogim sferama života, od parfema do lekova.